„Мила је била Ђурина Ленка. -Није јој никад ништа казао, али кад му је била празна чаша није хтео да га друга послужи. Чекао је док Мила прође поред стола, па јој је ћутећи додавао чашу. А када му је она донела пуну бледога иђошкога рампаса, он је погледао дубоко у очи и испио чашу … Настави са читањем ЂУРА- Ана точи, Ана служи,/ Ал’ за Милом срце тужи…